Кућанци, село у Славонији (општина Магаденовац Хрватска) родно су место патријарха Павла – једног од најпоштованијих српских патријарха. Као што је већ свима познато, млади Гојко Стојчевић, будући патријарх Павле, као искушеник је боравио у манастирима у околини Чачка, у манастиру Вујну и манастиру Свете Тројице, а замонашио се у манастиру Благовештење. Као Епископ Рашко–призренски провео је 34 године на Косову и Метохији.
У једном интервјуу патријарх је о свом детињству рекао: „Ја сам са села родом. Рођен сам 1914. године, аутомобила тада није било. Били су коњи и кола, али то се није могло тако често користити. Човек се морао навикнути на пешачење. Родитељи су ми рано умрли, па сам одрастао код тетке, њене кћери и зета и с њима ишао на рад. Као богослов и студент, кад дођем лети кући, одмах мотику у шаке, настаје прашење кукуруза и тако редом. Како сам растао, тако сам улазио у послове. А када сам стасао стигао сам и до орања. Ја сам, иначе, по природи био слабачак. Чуо сам да су ми као детету још у повојима били упалили свећу мислећи да сам умро, али ипак сам преживео“.
Деведесете године прошлог века донеле су рат и распад државе Југославије. У тим немирним и по злу обележеним временима по српски народ, на трон Српске православне цркве, ступио је патријарх Павле, дотадашњи Епископ Рашко–призренски. Његова појава и његово деловање у овим бурним временима, дошли су као мелем на рану. У време када су сви морални ауторитети срушени, када су институције обезвређене, он је, а са њим и Српска православна црква, представљао једино светло у мрачном тунелу у којем се нашао народ српски. Због тога, за Блаженопочившег патријарха Павла, може слободно да се каже како је био највећи Србин друге половине двадесетог века. У таквим околностима, након готово пола века атеизма, када је вера била готово забрањена, народ се поново окреће Цркви на чијем се челу налази патријарх Павле. Када се држава распала, а српски народ остао да живи у већини новостворених независних држава, једино га је Српска Црква уједињавала. То је било тад, тако је и сад, тако је било увек. На посебан начин, патријарх Павле представљао је ту симболику. Рођен у Славонији, школовао се у Босни и Херцеговини, највећи део свог живота провео на Косову и Метохији, ујединио Српску Цркву и превазишао расколе.
У част патријарха Павла у Чачку је 2016. године основано удружење и манифестација „Дани патријарха Павла“, а у оквиру манифестације, формирани су огранци у градовима који су значајни за његов живот и дело: у Кућанцима (Хрватска), Никшићу (Црна Гора), Гацку (Република Српска) и Призрену (Косово и Метохија).
Посебно се истиче огранак манифестације у Кућанцима, месту његовог рођења, где се већ традиционално обележавају „Дани патријарха Павла“. У суботу 15. новембра 2025. године у част Манифестације Дани патријарха Павла у Кућанцима епархија Пакрачко славонска, са почетком у 09:00 часова је одржана света архијерејска литургија, у 10:30 послужена је трпеза љубави а од 11:30 је одржана свечана Академија уз културно уметнички програм где су учествовали чланови Манифестације „Дани патријарха Павла“ Чачак, те Завичајно удружење „Ћира Личка Калдрма“ из Београда.
„Када кажемо Патријарх Павле, нису то две обичне речи, то су збир појмова који подразумевају додир с небесима, приближавање Богу, молитвама за спасење људског рода, зауздање мржње да би се освојила љубав, потискивање славољубља да би се пригрлили смиреност и задовољење малим, бацање освете на дно како би на површину избило праштање, жеља да неправда уступи место божијој правди“ рекла је проф. Српског језика и књижевности најстарије српске Гимназије у Чачку Ана Ранђић која је дошла са гимназијалцима и увеличала ову свечаност рецитацијама.
Према речима чланице „Завичајног удружења Ћира“ Личка Калдрма, Татјане Батак Петровић, које је извело неколико духовних песама, Говори Господе, Христос Воскресе и Маријо славна, „Наше удружење окупља део нашег народа са славне тромеђе Лике, Босне и Далмације. На тим просторима су вековима живели наши преци. Данас их тамо има јако мали број, али оваквим подсећањем, још једном потврђују да поштују обичаје и традицију.“
На крају ове Манифестације, сви чланови су закључили „Нека се слави лик и дело патријарха Павла и шири његова мисао и идеја кроз све народе васељене, у све векове“.
